Oni su jedno drugom zivotom isli u sretanje

December 9, 2007 tamaravalok

Odlučnim koracima Ana ulazi u voz ni ne znajući da će tih nekoliko sledećih koraka u potpunosti izmeniti njen život.

Kao i uvek, uzdignute glave i otvorenih prozora u grudima, prepušta se sudbini. Vučena nekim nevidljivim nitima, zauzima počasno mesto u srcu Vronskog. On je prima svom snagom svoje volje. Zajedno koračaju stazom cveća i stazom trnja. Ana se predaje životu Vronskog. Čvrsto ga držeći za ruku, mislila je da je vodi u bolji život, ali naišli su na zid. Uprkos tome, zajedničkim snagama su se trudili da ne puknu niti koje ih vežu. Kad bi primetili da su niti na izmaku snage, vezivali bi čvoriće da još, bar na tren, njihovi životi budu zajedno, sjedinjeni, da na kraju postanu jedno. Ali nisu uspeli…

Ipak sve što je lepo ima kraj. A počelo je sve tiho, bez reči, govorom pogleda. “Lepota je bila u tom nemom kazivanju da se rađa zabranjena ljubav. Izmetanje ljubavi u mržnju dobilo je vid prenapete glasnosti i ta napetost izaziva predosećanje kidanja glasa u čemu je simbolika kraja. Kraj će biti vrisak i bukvalno i u prenosnom značenju: vrisak lokomotive, vrisak očevidaca, vrisak odjeka njene smrti u Vronskom…”

“I zakasneli zanos strasti
kao posledica stare laži, kada je razruši,
neće time ispraviti ništa,
već će samo dovesti do konačne propasti,
zato što je ‘Osveta moja i ja ću je izvršiti’. ”