Lepota i tragika ženskih literalnih likova

December 9, 2007 tamaravalok

    “Ona” je tu. “Ona” je vidljiva. “Ona” je teško dostižna. “Ona” je ponekad i nedostižna. “Ona” je glavna tema pesama. “Ona” je glavna tema slika. Od “nje” sve počinje. Pa ko je “ona”? “Ona” je “pola žena, a pola san”.

    U kosi joj vetar. Lice belo poput snega. Oči – bademi. Usne crvene kao latice ruže. Zubi k’o biseri.koža nežna kao pena. Pokreti graciozni. Dostojanstvena. Njen pogled ledi krv muškaraca. Kada bi pomislili da joj priđu, kada bi pomislili da im se takva devojka nalazi u zagrljaju, da je imaju kraj sebe do kraja života, odustali bi od te pomisli. Zašto? Savršeno traži savršeno. Ali da li to postoji?

U književnosti, pisci stvaraju likove koji misle da su savršeni i kroz književno delo u potrazi za savršenstvom dolaze do tragične propasti. Svoj život dele sa osobom kojoj ne mogu da se suprotstave, od koje im zavisi život. Moraju da se oduže toj osobi, a tako ujedno uništavaju svoj život.

A mislile su da je lepota sve… Ona je ipak prolazna. Vredi samo “sad”, u “ovom trenutku”. Lepota ih je i učinila gordim, nedostižnim devojkama. Zato one jednog dana saznaju kako je na dnu bunara. Da samo nisu precenile svoju lepotu…

    Jedno je sigurno. U njima, ipak, postoji i jedna vrsta unutrašnje lepote, jer ne dozvoljavaju drugima da menjaju njihov pogled na svet. Ostaju iste. Ne poražavaju ih ni spoljašnji, ni unutrašnji udarci. Ostaju jake. Zato žene i jesu glavna tema svih umetnosti, jer “ono što ih ne ubije, čini ih jačim”.

Entry Filed under: Inspirisano delom “Nečista krv” – Borisav Stanko

Trackback this post  |  Subscribe to comments via RSS Feed