Jedna moja dilema

December 9, 2007 tamaravalok

I ti i ja imamo nekog ko brine o nama. I ti i ja imamo nekog ko nas je učio da budemo dobri. I ti i ja kasnije sami biramo hoćemo li ih poslušati i biti dobri ili ne. Ja sam izabrala da budem dobra. Ali, nažalost, bilo da izaberemo dobro ili loše, uvek ćemo se pitati šta bi bilo da smo izabrali ono drugo. To se dešava i meni. I mene ponekad zagolica perce i ne uradim ono što “po opredeljenju” treba.

Sećam se onog, onda, kad sam bila tamo, pitala se da li uraditi ovo ili ono. Uh, bilo je strašno poput pitanja života ili smrti. Ali kad sam se već upustila u takvo pitanje, morala sam dati odgovor. Kažu: “Ako ne možeš da podneseš vrućinu, izađi iz kuhinje”. Postala sam vulkan. Srce mi je lupalo ludački, sve brže i brže, dlanovi se znojili, oči širom otvorile. “Hvatala” sam vazduh gušeći se od brzine disanja. Drhtala sam. Ruke i noge nisam osećala. Sve oko mene se vrtelo u krug, čula sam samo glasnu muziku nekog brzog ritma, dok su se svi glasovi oko mene neutralisali. Osećala sam da gorim! Usne su mi podrhtavale, a glas nestao. Progutala sam ogromnu knedlu koja mi je zapala u grlu i konačno skupila par mrvica snage i izgovorila… izgovorila pogrešnu reč.

Danas se kajem. Naravno. Ali kako vreme prolazi, znam da će mi ljudi oprostiti, kao što ću i ja sama sebi oprostiti. “Jedno bacanje kocke nikad neće uništiti slučaj!”